Siroče

Posted in Black & White on 8. novembra 2017. by Braunovic

Kad sam bio mali najveca zelja mi je bila da imam opanke. Tata je mislio da njegovo dijete ne bi trebalo da nosi opanke i nikad mi ih nije kupio. Plakao sam kod mame i ona bi mi ih kupila ali je bila finansijski nemocna. Onda smo mama i ja jedva cekali da tata umre i umro je pa smo od njegove penzije kojom je moja mama stala na noge i brzo legla nepokretna, kupili meni opanke. Mama je valjda isto umrla a meni ostali opanci. Eto.

Advertisements

Kupiću šleper

Posted in Black & White on 7. novembra 2017. by Braunovic

Neću da budem „frajer“

Hoću da imam stomačić

I toplu šaku na njemu

 

Umiren da spavam

Da hrčem malo

Umoran

I…

…srećan…

Barbara

Posted in Black & White on 29. septembra 2017. by Braunovic

Sjecas li se Barbara kako si bila… I kad si pitala Moze li da se zatrudni od ludila Ja te gledao dok spavas „Boze, zasto me zajebavas????“ Sjecas li se kad si na pitanje „Za koliko dana se Mjesec okrene oko zemlje?“ Odgovorila „Mjesec stoji tu vise manje“ Sjecas li se Barbara sobe Gdje si pocela da zivis plakala zbog Nastasije Filipovne gadjala me „ovo je sranje, Vrata od utrobe“ „To mora da je picka. Bezveze“ „Bolje bi se prodalo“ Sjecas li se kako si Raskoljnikova i Penelopu nazvala budalama Lolitu kurvicom Pekica genijem Prusta ficfiricem salonskim A Sekspiru i Njegosu „Ne, ne, vas cu kad se opametim“ Sjecas li se badmintona u suknjici Kako si prekidala igru „moram da citam“ I u sobi skidala gacice “ stezu“ „hajde pomirisi pa da citam“ „Kuku, sta bi rek’o Umberto Eko“ „Pusti me, gotova sam“ „Citam“.

Nedjelja

Posted in Black & White on 28. septembra 2017. by Braunovic

A o Biljani tek

Nadugacko ce njene prijateljice

Nasiroko prijatelji

A ja

Kratko

Ona ce da vas nahrani,

Sve ce da vam da

da vas ozdravi

Onda da ce majku da vam jebe

i sahrani…

I tu ne mozete nista

Dzentlmen

Posted in Black & White on 21. avgusta 2017. by Braunovic

Damama dajem prednost i za giljotinu.

Jutros sam se probudio kad je bio mrak. Dakle, mozda nije bilo jutros. Sinoc. Mozda se nisam ni probudio.  Uglavnom sam prestao da sanjam. To je  znak da je svanulo. Kad svane, pisi propalo. Cemu sluzi ovoliko ljudi. Ulice pune ljudi. Cemu. I svak ima nesto da kaze. Dobro jutro.  Dobro jutro. Koje je jutro danas, pitam. Datum. Godina. Ako nadjete nekog da vam odmah kaze koji je datum jutros, sjecite me. A tek sinoc koji je datum. I tako stanem, jedna noga naslonjena na distribuciju, obavezan sesir, cigareta, kaubojke i mislim. Sta je struja…

Ko poslije Pekica da pise…

Posted in Black & White on 16. avgusta 2017. by Braunovic

A sta tek o Radivoju da se kaze. Taj je zavrsio neke skole, ali kao da nije, nego se principijelno i bezprogramski unistava kao da je to jedini smisao zivota.  Ne zalazi u tudje zivote jer tamo nema nicega sto nema u njegovom. I nekima koji bas hoce sve da znaju, kaze „Kad upoznate Radivoja, upoznali ste sve muskarce. Osim Radivoja“ Omijena recenica mu je „Micite mi se“.

Dje reče Gavran

Posted in Black & White on 20. februara 2014. by Braunovic

Noć je budna prozor slomljen

Kad kroz njega sav izlomljen

Crn i krvav

Doskakuta do jastuka

Tiho reče tiho tiše

Glavu gore

Samo to

I ništa više

 

Rekoh glasno

Sanjam budan

Kad mi njegov pogled čudan

Reče jasno

Spavaj sanjaj

Nije vreme da se piše

Samo to

I ništa više

 

Pričao sam

Sve do jutra

Kad mi reče

Čekaj sutra

Opet ljubi

Mrzi voli

Ili umri

Sve se briše

I odlete

Samo to

I ništa više